Crnogorski available languages

ja sam Crnogorka…

” Dok silazite niz tobogan, razmislite o stepenicama koje ponovo morate da pređete. Budite svoje! U pijesku i u vodi. Naučite sebe jer bolje je kad ne grebe. Bez obzira na rok trajanja precrtajte kajanja. Spuštanje u blato je ipak nesnosna mekoća ”

VANJA JOVIĆEVIĆ – JA SAM CRNOGORKA

stihovi: Momčilo Zeković Zeko – Sve iz jednog mjesta (Quarantine i Post quarantine edition)
muzika: Debussy /Images, Deuxieme serie, L.111 No.2
izbor muzike i snimatelj vokala: Dejan Božović
režija: Dušanka Belada
kamera: Novak Nole Abramović (Sirius Cetinje)
mjesto snimanja: pozorište “Zetski dom” Cetinje
scena, svijetlo, šterika, atmosfera, dobro druženje: Dragan Sjekloća, Vlatko Puri Radović, Željko Milošević, Mladen Đurković
Hvala upravi Zetskog doma na prelijepoj domaćinskoj atmosferi. Hvala direktoru Iliji Subotiću na razumijevanju i pripremi za snimanje.
Hvala Vanji, Dušanki, Nolu, Deju za lijepe trenutke koje zabilježismo na ovaj način.

JA SAM CRNOGORKA

Nikad mi nije smetao tvoj stomak
pa ni onda kad si bio momak.
Duša i oke skoro ljepše od Boke.
Ispod trepavica si imao suzu
sa pogledom niz moja leđa i guzu,
urođene sposobnosti skenera,
imao si i najboljeg trenera
da iz daleka snimiš što je oblo, dugo, vitko, usko,
crno, smeđe i plavo, pravo
prokleto muško.
Znala sam da ti treba ta tvoja sloboda
da lijepiš poglede kao čioda
da viriš kad se može, bila je takva moda.
Tek ponekad si me okrznuo na takav način
ili se sad više ne slažem sa svačim,
pa sam zaboravila da ti to umiješ i znaš.
Ali vidim da nešto više nije kako treba
misliš da je to grom iz vedra neba.
Objesio si se ka’ nekakva smokva
poslije kiše tako izgleda ona tužna lokva
pa sad u čizmama pored nje stojim –
nije kraj svijeta što te više ne volim,
znam da ćeš curet brzo iz drugog oka
Ljubav je takva, ne konzumiraj nakon roka.
Datum proizvodnje nije stari, ali
vidiš, što smo mogli,
mi smo već dali.
Ako će ti biti lakše da ti i to rečem:
Ma, volim te, ali mi nijesi nekako oko srca,
pritiskao si previse, a u meni tada sve puca,
mislio si da sam ti ja fotelja u dnevni
i da ćete vadit vazda taj pogled sneni.
Mi smo ti “iz jedan u jedan” prešli u dvoznak,
a sve nam je vadio jedino troznak.
Dosta sam ja vjerovala u tvoje bajke,
a nijesam više ni za one stare starke.
Nijesi pozna da sam prešla na drugi nivo –
ljubav se mora obnavljat, to je takvo štivo.
‘Ajde, neka to… žalićeš jednom što sad moliš:
budi svuđe, ionako samo tako voliš.
I ne gledaj me tako ispod oka
kad znaš da sam Crnogorka,
čim me gledaš sa tog ćoška –
budeš mi, onako, ni pola od momka.
Da si bar imao zvona da nešto uradiš, da mi priđeš,
teško je i meni, molim te da me ubuduće zaobiđeš.
Ne mogu ti ja više gledat sliku bez tona
travnjak se zaliva i kosi, nisam ja od betona,
śenjaš me sad kao neki drug iz klupe
u ono vrijeme kad su me zvali Čupe,
a da me ti podśećaš na razrednu –
mislim da u ove godine to nije u redu.
Zamisli da je ovo sad fajront u kafanu
pa lagano kroz vrata, svako na svoju stranu.
A htio si, čoče, da se ženiš, dvoje troje đece da rodim,
podstanari do kraja života i da ja račune svodim.
Zajeba si se, nijesam ja bila za tu reviju
mogla sam valjat nekom pravom geniju.
Ovako, smotao si me na foru
iako nijesmo bili na moru,
galeb bio, galeb osta, arivederci, ako ti basta.
Znam dobro što mi je rekla u vozu ona žena:
viđe te jednom i ocjeni da si pobjega iz harema.
Đe mi pamet bi, da tada otvorim oči,
da konačno naučim đe se s tobom koči…
I sad bi da mi budeš mama, tata,
dadilja, trener, poslodavac, kakva je to kamata,
ali i ja želim utegnuto, usko, visoko, drugačije muško:
znam te ja dobro, stara puško.
Nikad ti ne ispričah o tome što sam i ja činjela:
mogla sam dosta toga, ali nijesam htjela.
Ispod trepavica mi ponekad krene suza,
ali ne padaju tvoje kiše, toga nema za takvog muža!
Zato, molim te, saberi, oduzmi, što je tvoje uzmi –
ne vjeruje niko u pogled suzni.
Došli smo do tačke prekida
i sad mi u glavi zvoni jedna stara pjesma
te riječi dok ne proba niko i ne zna:
…Niz doline prosci idu, niz doline idu
u kamene bježim, nano, ne daj mene, nano,
još sam mlada za udaju, još sam mlada za udaju,
zlatni jelek, nano moja, ni dukate neću
ne daj da me kite, nano, njega voljet neću, njega voljet neću
igralo, igralo je, vito kolo igralo je
lijepo momče pred svatove
al’ ga srce ne poznaje, voli drugog ovo moje,
voli drugog srce moje
ne udaj me, nano, moja…
Eto…ako si pametan, sve će ti se reći
ni ja više preko toga ne mogu preći.
Požurila sam, izvor zamutila
vodom takvom sam se umila
sama pala, sama se ubila.
Nije mi žao što sam gubila
čekala sam svoga momka –
ne gledaj me preko oka
takva je svaka Crnogorka.

Crnogorski available languages